ИНИЦИЈАТИВА ЗА РЕАЛИЗАЦИЈУ ЈАПАНСКОГ ГРАДА
НА СРПСКОМ ПОДУНАВЉУ

INITIATIVE FOR REALISATION OF JAPANESE CITY
AT SERBIAN DANUBE REGION
NIPPON DANUBE CITY

У мартовским искушењима и катастрофама (цунами, земљотрес и хаварије нуклеарних централа) које су 2011. године задесиле пријатељски Јапан држава Србија може и треба да понуди јапанској влади могућност изградње једног јапанског града на Дунаву.

Српски народ у стању је да разуме патњу свих народа а поготову јапанског, почев од бомбардовања Хирошиме и Нагасакија па до овогодишњег цунамија и земљотреса и може у своме саосећању и солидарности да буде гостопримљиви домаћин и да помогне да се у Србији изабере место и подигне један нови град, ЈАПАН ПОЛИС. Зашто ЈАПАН ПОЛИС треба градити на Дунаву? Зато јер су Јапанци везани за воду и за сунце. Српско Подунавље има велики број сунчаних дана у току године а Дунав је највећа и главна река Европе и Србије.

Дунавски ЈАПАН ПОЛИС треба планирати за живот и рад 20 до 30.000 јапанаца и јапанки, тј. за 5 до 7.000 породица које би желеле да се населе у Србију. Зашто Србија може бити и јесте интересантна и пожељна земља за живот не само Јапанаца већ и других, пријатељски наклоњених Србији, народа чије су државе биле, јесу и биће угрожене природним катастрофама и климатским променама? Зато, јер се у последњих више деценија показало да је Србија једна од ретких европских земаља која је најмање од свих била погођена природним катастрофама и климатским променама. Геоклиматски гледано, Србија је рајска земља која у скоријој будућности може постати обећана земља, земља спаса, српска арка за грађане и привреднике из пријатељски настројених нација које су у невољи.

Јапанци, као творитељи савремене светске инфоматичко-технолошко-роботичке цивилизације могу подстаћи и унапредити научни, технички, информатички и привредни развој Србије. Такође могу својом посвећеношћу, савесношћу и преданошћу послу и породици представљати позитивне примере и узоре грађанима, породицама и привредницима Србије. Гледајући свеобухватно и објективно на ову иницијативу сматрамо да реализација ЈАПАН ПОЛИСА на средњем Подунављу може бити и етички и економски и локално и глобално целисходна и корисна инвестиција како за Јапан тако и за Србију. Сходно томе, неопходно је да што пре приступимо оснивању Градитељског српско-јапанског конзорцијума за реализацију ЈАПАН ПОЛИСА на Дунаву! Овакав позитиван пример међудржавне и међунационалне солидарности треба да следе и друге државе које имају мању рањивост изазвану природним катастрофама и климатским променама.

Иницијатор и аутор пројекта NIPPON DANUBE CITY
Војислав Девић, академик МСА
саветник Географског института САНУ „Јован Цвијић“
директор СТРАТЕГ ПРОЈЕКТА
управитељ ФОНДАЦИЈЕ „МАТИЦА МИРА“ НОВИ САД
Милоша Бајића 7, 21000 Нови Сад, 021.525.303, 064.2213.256
atelje_devic@yahoo.com www.idobravoj.com
22.03.2011. (7519)

ИНИЦИЈАТИВА ЗА РЕАЛИЗАЦИЈУ ЈАПАНСКОГ ГРАДА НА СРПСКОМ ПОДУНАВЉУ
INITIATIVE FOR REALISATION OF JAPANESE CITY AT SERBIAN DANUBE REGION
NIPPON DANUBE CITY

ИДЕЈНИ УРБАНИСТИЧКИ КОНЦЕПТ
ЈАПАНСКОГ ГРАДА НА ДУНАВУ

Идејни урбанистички концепт ЈАПАНСКОГ ГРАДА НА СРПСКОМ ПОДУНАВЉУ произашао је, пре свих, ради умањења носталгије Јапанаца за Јапаном, ради обезбеђења радних и породичних навика Јапанаца и Јапанки и у складу са српском гостољубивом домаћинском потребом заштите свакога добронамерног госта на српској територији. I. Јапански град на Дунаву има симболичку форму излазећег сунца, које израња из вода дунавских. На самој обали у центру града планиран је централ парк у форми јапанске државе само што њега уместо Тихог океана запљускују дунавски таласи. У овом граду Јапанци не могу никада бити изложени ниједном цунамију. II. Полукружно око централ парка налазе се централне институције свих функција града. III. У стамбеној зони вишеспратни објекти постављени су радијално као зраци сунца тако да сваки стан има како поглед на централ парк у форми јапанског острвља и Дунав тако и поглед на технополис (IV.), радни део града и пољопривредну зону (V.). На тај начин је урбани концепт изашао у сусрет навикама и карактерним потребама јапанских породица према привржености отаџбини и послу. IV. У зони технополиса и бизнис полиса (банкарско-привредно-технолошко-производна зона) створен је пословно-радни амбијент ради омогућавања испољавања јапанског проналазачког, роботичког, информатичог и техничког радног генија. V. У пољопривредној зони омогућено је представљање и резултати јапанског пољопривредног генија у одгајању житарица, воћа и поврћа. VI. У зони дунавског приобаља планиране су марине, риболов, бродоградња и водени забавни паркови. VII. На три копнена улаза у јапански град на Дунаву постављене су српске капије у форми српских оцила, у којима су српски домаћини чувари и заштитници улаза у јапански град. Размере града, ширине појасева и саобраћајница формиране су уз помоћ јапанског модула - Кјото татамија. Површина града износи око 1,8 км².

Иницијатор и аутор пројекта NIPPON DANUBE CITY Војислав Девић, академик МСА саветник Географског института САНУ „Јован Цвијић“ директор СТРАТЕГ ПРОЈЕКТА управитељ ФОНДАЦИЈЕ „МАТИЦА МИРА“ НОВИ САД Милоша Бајића 7, 21000 Нови Сад, 021.525.303, 064.2213.256 atelje_devic@yahoo.com www.idobravoj.com 15.04.2011. (7519)

Ponuda JAPAN POLISA i CENPANTRANSA Japanskoj ambasadi u Beogradu 2011 (PDF)