SRBALBANOPOLIS – GRAD SUŽIVOTA, TOLERANCIJE I POMIRENJA
IZMEĐU SRBA I ALBANACA U 21.VEKU*

* Projekat je deponovan u Saveznom zavodu za intelektualnu svojinu u Beogradu februara 2005. pod brojem: A-47/05/1 a pod rednim brojem 1621.

 

Saosećajući sa patnjom preostalog srpskog naroda na Kosovu i Metohiji, i uopšte čitavog srpskog naroda koji se, voljom velikih sila i nesnalaženjem srpskih elita u drugoj polovini 20. veka i početkom 21. veka našao u veoma teškoj situaciji, na veb sajtu www.idobravoj.com a u okviru izloženih projekata Ateljea DEVIĆ predstavljam i ovu Informaciju o mogućnostima izgradnje SRBALBANOPOLISA, grada suživota, tolerancije i pomirenja između Srba i Albanaca u 21. veku.
Ovo je projekat na kome radim punih osamnaest godina (1990 – 2007).
Država Srbija i srpske elite nisu imali a ni danas još uvek nemaju uspešnu autohtonu  strategiju za spas i očuvanje Kosova i Metohije. Prvi naš projekat za zaštitu svih svetih pravoslavnih prostora u Srbiji, pa naravno i onih na Kosovu i Metohiji, pojavio se već tokom 1992. godine pod radnim naslovom “Crkveno i državno ustrojstvo i ozakonjenje istorijskog legitimiteta i kontinuiteta svetih prostora svetosavskog i vaseljenskog pravoslavlja na teritoriji Srbije” autora Vojislava Devića.
Reagovanje na ovaj projekat koji je bio poslan svim državnim institucijama bilo je više nego skromno. Novinari su objavili svega nekoliko članaka, i to sa naglaskom na Svetoj Fruškoj gori. Njegova Svetost Patrijarh srpski gosp. Pavle omogućio je da tekst koncepta projekta bude objavljen u “Pravoslavlju” od 15. jula 1992. godine.
Narodna skupština Republike Srbije obavestila je arhitektu Devića 2. jula 1992. dopisom pod brojem 9-2070/92 da je projekat upućen Ministarstvu vera, kao nadležnom organu. Od Ministarstva vera, kao nadležnog organa, do danas arhitekta Dević nije dobio bilo kakav poziv, objašnjenje ili odgovor na ovaj predlog. Projekat je predstavljan u vidu panoa i kao knjiga na urbanističkim salonima po Srbiji.
Videvši da država nema sluha za ovaj predlog aktivirana je već pripremljena urbanističko-mirovna inicijativa, idejni koncept SRBALBANOPOLISA, grada suživota, tolerancije i pomirenja između Srba i Albanaca u 21. veku. Šest meseci pre prepočetka NATO bombardovanja (7. oktobar 1998.) arhitekta Dević ga je poslao medijima i mirovnim institucijama u svetu.  Mediji su držali projekat pod embargom više od dve godine. Iz sveta su za ovaj projekat dobijene podrške iz Engleske i Rusije. “Politika” je objavila prvu i poslednju vest o postojanju ovoga mirovnog projekta tek u novogodišnjem broju 30. i 31. decembar 2000, 1. i 2. januar 2001.
Godine 2002. ovaj projekat je objavljen kao čevorojezična brošura (na srpskom, engleskom, francuskom i nemačkom jeziku)SRBALBANOPOLIS – grad pomirenja 21. veka” u izdanju “Prometeja” iz Novog Sada, a sa recenzijama uglednih kolega iz urbanističke struke, gosp. Branka Bojovića, savetnika u IAUS-u i prof. dr Miodraga Ralevića, predsednika Udruženja urbanista Srbije.

Naša procena je da bi ovo bio “posao stoleća” i za Srbe i za Albance i za Evropu! Ukratko rečeno, projekat SRBALBANOPOLISA promoviše mogućnosti zajedničkog suživota Srba i Albanaca u specijalno za to planiranom multireligioznom i multikulturnom eksteritorijalnom urbanom prostoru koji omogućava istovremeno zajednički suživot različitih u naciji, veri i kulturi a uz neodustajanje od svoga iskonskog identiteta.
Ukoliko Srbi i Albanci ne budu imali projekte sa zajedničkim srpsko-albanskim interesom (nije dovoljna decentralizacija vlasti i prisustvo KFOR-a, UNMIK-a, NATO pakta, niti samo suštinska autonomija) otvoriće se Pandorina kutija novog ciklusa rata, krvi i užasa ne samo na Kosovu i Metohiji. Najviše će opet stradati nevini i Srbi i Albanci. Kome to odgovara i ko će ponovo profitirati na novom srpsko-albanskom ratu?

NAPOMENA: Navedeni projekat može Vam biti dostupan pod određenim uslovima kada nam se   javite na: e-mail: atelje_devic@yahoo.com  ilitelefon: 064.2213.256

 

СРБАЛБАНОПОЛИС – ГРАД СУЖИВОТА, ТОЛЕРАНЦИЈЕ И ПОМИРЕЊА ИЗМЕЂУ СРБА И АЛБАНАЦА У 21. ВЕКУ*
* Пројекат је депонован у Савезном заводу за интелектуалну својину у Београду фебруара 2005. под бројем: А-47/05/1 а под редним бројем 1621.

Саосећајући са патњом преосталог српског народа на Косову и Метохији, и уопште читавог српског народа који се, вољом великих сила и несналажењем српских елита у другој половини 20. века и почетком 21. века нашао у веома тешкој ситуацији, на веб сајту www.idobravoj.com а у оквиру изложених пројеката Атељеа ДЕВИЋ представљам и ову Информацију о могућностима изградње СРБАЛБАНОПОЛИСА, града суживота, толеранције и помирења између Срба и Албанаца у 21. веку.
Ово је пројекат на коме радим пуних осамнаест година (1990 – 2007).
Држава Србија и српске елите нису имали а ни данас још увек немају успешну аутохтону  стратегију за спас и очување Косова и Метохије. Први наш пројекат за заштиту свих светих православних простора у Србији, па наравно и оних на Косову и Метохији, појавио се већ током 1992. године под радним насловом “Црквено и државно устројство и озакоњење историјског легитимитета и континуитета светих простора светосавског и васељенског православља на територији Србије” аутора Војислава Девића.
Реаговање на овај пројекат који је био послан свим државним институцијама било је више него скромно. Новинари су објавили свега неколико чланака, и то са нагласком на Светој Фрушкој гори. Његова Светост Патријарх српски госп. Павле омогућио је да текст концепта пројекта буде објављен у “Православљу” од 15. јула 1992. године.
Народна скупштина Републике Србије обавестила је архитекту Девића 2. јула 1992. дописом под бројем 9-2070/92 да је пројекат упућен Министарству вера, као надлежном органу. Од Министарства вера, као надлежног органа, до данас архитекта Девић није добио било какав позив, објашњење или одговор на овај предлог. Пројекат је представљан у виду паноа и као књига на урбанистичким салонима по Србији.
Видевши да држава нема слуха за овај предлог активирана је већ припремљена урбанистичко-мировна иницијатива, идејни концепт СРБАЛБАНОПОЛИСА, града суживота, толеранције и помирења између Срба и Албанаца у 21. веку. Шест месеци пре препочетка НАТО бомбардовања (7. октобар 1998.) архитекта Девић га је послао медијима и мировним институцијама у свету.  Медији су држали пројекат под ембаргом више од две године. Из света су за овај пројекат добијене подршке из Енглеске и Русије. “Политика” је објавила прву и последњу вест о постојању овога мировног пројекта тек у новогодишњем броју 30. и 31. децембар 2000, 1. и 2. јануар 2001.
Године 2002. овај пројекат је објављен као чеворојезична брошура (на српском, енглеском, француском и немачком језику)СРБАЛБАНОПОЛИС – град помирења 21. века” у издању “Прометеја” из Новог Сада, а са рецензијама угледних колега из урбанистичке струке, госп. Бранка Бојовића, саветника у ИАУС-у и проф. др Миодрага Ралевића, председника Удружења урбаниста Србије.

Наша процена је да би ово био “посао столећа” и за Србе и за Албанце и за Европу! Укратко речено, пројекат СРБАЛБАНОПОЛИСА промовише могућности заједничког суживота Срба и Албанаца у специјално за то планираном мултирелигиозном и мултикултурном екстериторијалном урбаном простору који омогућава истовремено заједнички суживот различитих у нацији, вери и култури а уз неодустајање од свога исконског идентитета.
Уколико Срби и Албанци не буду имали пројекте са заједничким српско-албанским интересом (није довољна децентрализација власти и присуство КФОР-а, УНМИК-а,НАТО пакта, нити само суштинска аутономија) отвориће се Пандорина кутија новог циклуса рата, крви и ужаса не само на Косову и Метохији. Највише ће опет страдати невини и Срби и Албанци. Коме то одговара и ко ће поново профитирати на новом српско-албанском рату?

НАПОМЕНА: Наведени пројекат може Вам бити доступан под одређеним условима када нам се јавите на: e-mail:atelje_devic@yahoo.com илителефон: 064.2213.256

 

2
Grad pomirenja 21. veka - SRBALBANOPOLIS
City of reconciliation of the 21th century - SERALBANOPOLIS
6 5.
Orednja i zadnja korica knjige o SRBALBANOPOLISU, objavljene 2002.
5 4.
Članak o SRBALBANOPOLISU
objavljen u Politici od 30, 31. decembar 2000
4 3.
Dopis Međunarodnog kpmiteta za mir i razorušanje na morima i okeanima iz Moskve od 26.februara 1999.
3 2.
Bertrand Russell Fobdacija iz Notingema od
17.02.1999.
1 1.
Dopis Narodne skupštine Republike Srbije od
2. jula 1992.





STRATEŠKI I KAPITALNIPROJEKTI

ZA ODRŽIVI KOMPETITIVNI RAZVOJ AP VOJVODINE U PANONSKO-BALKANSKOM I EVRO-AZIJSKOM OKRUŽENJU

©copyright, sva prava zadržava autor Vojislav D. Dević

 

1. Razvoj elektronskog informacionog sistema o postojećem stanju i potencijalima    prostora 45 opština AP Vojvodine.Videti sajt www.idobravoj.com

2. Diferencie specifike, komparativne prednosti i identitet AP Vojvodine u odnosu   na druge panonske, balkanske i uopšte evropske regije.

3. Izbor mesta za realizaciju "Hrama svehrišćanskog susretanja i pomirenja  Sv. Jovan Krstitelj" (dobijene saglasnosti tri pokrajinska sekretarijata i dva republička ministarstva vera i kapitalnih investicija), očekuje se poseta oko 15 miliona hodočasnika-turista godišnje i zapošljavanje više desetina hiljada radnika. Videti sajt www.hram-svehriscanskog-pomirenja.com

4. Osnivanje Graditeljskog konzorcijuma AP Vojvodine (već izrađen inicijalni materijal) radi bržeg i boljeg informisanja i realizacije gradnje domaćih i stranih investitora o mogućnostima investiranja u izgradnju u AP Vojvodini i radi plasiranja vojvođanskih graditeljskih kapaciteta u zemlji i u inostransvu.

5. Strateške studije vrednovanja prirodnih i stvorenih resursa i potencijala AP Vojvodine.

6. Strategija unapređenja razvoja sela i manjih naselja u AP Vojvodini.

7. Strategija racionalne real-politike, načina i oblika kapitalizacije, denacionalizacije, privatizacije i gazdovanja prirodnim i stvorenim resursima AP Vojvodine.

8. Strategija zemljišne politike u očuvanju vrednih prostora i objekata (prirodna i kulturna dobra i resursi) u otvaranju AP Vojvodine prema kapitalu domaćih i stranih investitora.

9. Osnivanje Turističko-ugostiteljsko-sportsko-rekreacionog konzorcijuma AP Vojvodine. Ovaj Konzorcijum treba da objedini sve turističke, ugostiteljske, sportske, rekreacione, lovne i ribolovne institucije, društva, agencije i vlasnike i tutore nad prirodnim, kulturnim profanim i sakralnim i ugostiteljskim dobrima i manifestacijama radi unapređenja i objedinjavanja lanca turističko-ugostiteljsko-kulturno-hodočasničko-sportsko-rekreativne-lovno-ribolovne ponude domaćem i stranom turističkom tržištu.

10. Projekat unapređenja svehrišćanske Svete Fruške gore koja može postati mesto hodočašća između ostalih i za za više desetina miliona žena iz Evropske zajednice

11. Urbanističko-ekološki atlas AP Vojvodine sa studijama uticaja i procena na posledice razmeštaja hazardnih industrija i postrojenja na sigurnost i zdravlje stanovnika Vojvodine u miru, poplavama, zemljotresu i u ratu.

12. Analize uzroka nerazvijenosti, odumiranja, komparativnih prednosti i strateških mogućnosti za održivi razvoj rubnih-pograničnih područja Vojvodine prema Rumuniji.

13. Analiza potencijala i komplementarnih namena na koridoru 10 i dunavskom koridoru u cilju ubrzanog razvoja AP Vojvodine kao centralnog tranzitnog područja Evrope.

14. Strategija planiranja i realizacije prvog TEHNOPOLISA, naučno-istraživačko-privrednog parka, u Vojvodini udruženim snagama instituta, fakulteta, privrede, domaćih i stranih investitora.

15. Strategija planiranja i izgradnje prvog BIOPOLISA, zdravog naselja na zdravom mestu sa zdravim materijalima i ekološkim tehnologijama, u Vojvodini udruženim snagama industrije građevinskog materijala, građevinske operative, urbanista, arhitekata i banaka.

16. Studija strateških resursa AP Vojvodine za proizvodnju zdravih ekoloških građevinskih materijala. Po proceni firme EKOSTAN naši građevinski materijali proizvedeni po ekološkoj metodologiji mogu postati strateški izvozni proizvod..

17. Projekat zaštite i unapređenje kompleksa dvoraca Vojvodine, radi strateškog ulaganja u vrhunsku mrežu elitnih turističkih objekata za elitni turizam.

18. Projekat umrežavanja Novosadskog regiona sa 44 opštine Vojvodine.

19. Strategija zaštite, obnove i održivog razvoja sakralne i kulturne matrice AP     Vojvodine – garancija multikulturalnog i multireligioznog suživota u Vojvodini.

20. Projekat analize globalnih i lokalnih geoklimatskih promena na stanovanje, privredu, kulturu i uopšte opstanak življa na teritoriji AP Vojvodine.

21. Revizija Prostornog plana AP Vojvodine u skladu sa navedenim projektima.

22. Brendiranje AP Vojvodine kao multikulturnog, multinacionalnog i multihrišćanskog i najurbanizovanijeg regiona Srbije koji je najspremniji za promene i za investiciona ulaganja. 

U očekivanju Vašeg pozitivnog stava i konkretnih predloga za formiranje radnih timova za realizaciju pojedinih projekatasa poštovanjem

 

Vojislav Dević, akademik MSA, prof. urbanizma 
savetnik Geografskog instituta SANU "Jovan Cvijić" u Beogradu
Miloša Bajića 7, 21000 Novi Sad,

www.idobravoj.com
www.hram-svehriscanskog-pomirenja.com

NAPOMENA: Većina od navedenih projekata imaju svoj sinopsis i metodologiju za izradu a neki su već spremni za realizaciju i oni Vam mogu Vam biti dostupni pod određenim uslovima kada nam se javite na: 
e-mail: atelje_devic@yahoo.com

ilina telefone: 064.2213.256  /  021.525.303

U Novom Sadu, 27. mart 2007




STRATEŠKI PROJEKTI ZA UNAPREĐENJE KOMPETITIVNOSTI

NOVOGA SADA U PANONSKO-BALKANSKOM I EVRO-AZIJSKOM OKRUŽENJU
©copyright, sva prava zadržava autor Vojislav D. Dević

  1. Dokle će Novi Sad, podunavski grad biti ugrožen poplavama?

"Projekat bezbednosti grada od hiljadugodišnjih voda Dunava".

  1. Koliko nam vredi Šetna staza uz Dunav?

"Projekat kompletiranja Šetne staze uStazu susretanja, komunikacije i psihičke i fizičke relaksacije".

  1. Veza Bačke i Srema – Projekat novih mostova preko Dunava.
  2. Veza Bačke i Srema – Projekat podzemnog prolaza-tunela ispod Dunava.
  3. Kada će iz grada biti izmešten teretni saobraćaj?

"Izgradnja logističkog transportnog centra – čvorišta drumskog, željezničkog i rečnog saobraćaja u Petrovaradinu"

  1. Koliko smo povezani?

"Projekat umrežavanja Novog Sada sa 14 prigradskih naselja".

  1. Koliko smo povezani?

"Projekat umrežavanja Novosadskog regiona sa 44 opštine Vojvodine".

  1. Koliko smo povezani?

"Projekat umrežavanja Novog Sada i Beograda".

  1. Koliko smo povezani?

"Projekat umrežavanja Novog Sada sa svojim dosadašnjim i budućim gradovima   pobratimima".

  1. Koja je strateška koncepcija urbanog razvoja Novog Sada?

      Projekat "Novi Sad, grad-drvo života".

  1. Zašto Petrovaradinska tvrđava radi sa samo 5% svojih potencijala?

      Projekat "Petrovaradinska tvrđava, Gibraltar na Dunavu juče, prostor istraživanja i promišljanja danas, a Tvrđava iznenađenja i pomirenja sutra".

  1. Čemu i kome staro jezgro Novog Sada?

Projekat "Očuvanje korena grada, zalog i garancija bistrog pogleda i jasnih projekata za održivu i raznovrsnu budućnost".

  1. Koliko su ugroženi sakralni objekti i površine u Novom Sadu?

Projekat "Zaštite i unapređenja mreže sakralnih objekata i površina u Novom Sadu".

  1. Kako i zašto propadaju monumentalni objekti u Novom Sadu?

"Projekat održavanja i unapređenja monumentalnih objekata u Novom Sadu".

  1. Zašto nijedan od 17 novosadskih trgova nije kompletiran i završen?

"Projekat kompletiranja i potpunog uređenja novosadskih trgova".

  1. Ima li parkinga u Novom Sadu?

"Projekti podzemnih garaža ispod trgova i uvođenje trasa ekoloških mini buseva (8-12 sedišta)".

  1. Kako zaustaviti trend ugrožavanja i smanjivanja parkova, zelenih površina i drvoreda u Novom Sadu?

"Projekat strategije očuvanja postojećih i planiranja novih parkova, zelenih površina i drvoreda u Novom Sadu".     

  1. Jesu li  Novosađani zadovoljni pijacama u Novom Sadu?

"Projekat pokrivanja otvorenih pijaca i mreža novih montažno-demontažnih pijaca".           

  1. Sarađuju li dovoljno javna i komunalna preduzeća u Novom Sadu?

"Projekat umrežavanja javnih i komunalnih preduzeća Novog Sada".

  1. Kako peške doći sa parkinga do ulaza u Novosadski sajam?

"Projekat pešačke nadzemne pasarele između parkinga i ulaza u sajam".

  1. Da li je Novosadski univerzitetski kampus završen?

"Projekat kompletiranja i redizajniranja univerziteteskog kampusa".

  1. Zašto institucije kulture u Novom Sadu nisu međusobno povezane?

"Projekat umrežavanja institucija kulture".     

  1. Kako opstaju umetnici i umetnička udruženja u Novom Sadu?

Strateški projekat za kulturu Novog Sada "Otvoreni novosadski atelje samostalnih umetničkih ostvarenja".     

  1. Gde su skulpture, murali, mozaici i umetničke instalacije u javnim prostorima Novog Sada?

"Projekat očuvanja i proširenja mreže skulptura, murala, mozaika i umetničkih instalacija u novosadskim javnim prostorima".      

  1. Da li je Bulevar oslobođenja završen bulevar?

"Projekat istraživanja, kompletiranja i varijantnog redizajniranja Bulevara oslobođenja u okvirima 3D modelovanja".

  1. Kada će Novosađani leteti u svet sa Aerodrom na Čeneju?

Projekat sadržaja i funkcija na Aerodromu "Mileva Marić-Ajnštajn" na Čeneju.

  1. Zašto su Zmaj Jovina i Dunavska ulica postale Adidas – štrase i Najk – strit?

"Projekat kulturnog, turističkog, trgovačkog, zanatskog i uslužnog diversiteta funkcija u ulicama Zmaj Jovinoj, Dunavskoj, Pašićevoj, Miletićevoj, Laze Telečkog i Kralja Aleksandra".

  1. Kakva je budućnost i sudbina vojnih objekata i površina u Novom Sadu?

"Projekat optimalnih promena namena vojnih objekata i površina".

  1. Ako je Berlinski zid pao 1989. kada će pasti zatvorski zid kod Riblje pijace u Novom Sadu?

"Projekat rušenja zatvorskog zida, podele prostora na javnu površinu i mogućnost dogradnje Arhiva Vojvodine radi proširenja kapaciteta."

  1. Zašto Štrand radi samo 4 meseca?

     Projekat "Štrand plus jesen, zima i proleće – Štrand i leti i zimi".

  1. Zašto se ljudi doseljavaju u Novi Sad?

Projekat "Stilovi življenja u Novom Sadu – od prosjaka i beskućnika do tajkuna".

  1. Da li je Novi Sad zdrav grad?

"Projekat istraživanja i verifikacije geopatogenih i zdravih zona u Novom Sadu".

  1. Ima li zdravih kuća i objekata u Novom Sadu?

"Strategija zdrave gradnje na zdravom mestu od zdravih materijala" i
      "Projekat BIOPOLIS, zdravi grad".

  1. Da li je moguće da Moskovski patrijarh Aleksej i Rimokatolički papa Benedikt XVI često posećuju i služe liturgije i mise u novosadskom regionu?

Projekat "Hrama svehrišćanskog susretanja i pomirenja".

  1. Ima li grad Novi Sad vidikovac sa koga se može sagledati čitav grad i to sa leve novosadske obale Dunava?

Projekat "NOVOSAĐANKE-KULE-OBLAKODERA-VIDIKOVCA" na Bulevaru oslobođenja.
Vojislav Dević, akademik MSA, prof. urbanizma,
savetnik Geografskog instituta SANU "Jovan Cvijić"
Miloša Bajića 7, 21000 Novi Sad


www.idobravoj.com
www.hram-svehriscanskog-pomirenja.com

NAPOMENA: Većina od navedenih projekata ima svoj sinopsis i metodologiju za izradu a neki su već spremni za realizaciju i oni Vam mogu Vam biti dostupni pod određenim uslovima kada nam se javite na:
e-mail: atelje_devic@yahoo.com
ili na telefone: 064.2213.256  /  021.525.303

 

Novi Sad, septembar 2006. – mart 2007.