ПОЗИВ ЗА УЧЕШЋЕ У ПРОЈЕКТУ

  СРБАЛБАНОПОЛИС - АЛБАНСРБОПОЛИС*,
ГРАД ПОМИРЕЊА 21. ВЕКА ИЗМЕЂУ СРБА И АЛБАНАЦА
*Пројекат је депонован у Савезном заводу за интелектуалну својину у Београду фебруара 2005. под бројем: А-47/05/1 а под редним бројем 1621.

©copyright, сва права задржава аутор Војислав Д. Девић

АУТОР ПРОЈЕКТА

ВОЈИСЛАВ  Д. ДЕВИЋ,
академик МСА, професор урбанизма, дипл. инж. арх.
саветник Географског института САНУ "Јован Цвијић"

НОВИ САД, СРБИЈА

НОВИ САД, 1991. - 2007.

1. УВОДНЕ НАПОМЕНЕ

Позив за учешће у пројекту СРБАЛБАНОПОЛИС - АЛБАНСРБОПОЛИС, ГРАД ПОМИРЕЊА 21. ВЕКА ИЗМЕЂУ СРБА И АЛБАНАЦА намењен је:

Да пројекат не би остао само једна утопија, довољно је да га подржи, за почетак, само једна држава Европске заједнице, влада једне европске државе, једна хришћанска црква, једна исламска заједница, један краљ или престолонаследник, или један мецена-добротвор, који би озбиљно стао иза овог пројекта и потпомогао његово даље лобирање  у Србији, Албанији, Европској заједници, САД-у, Руској федерацији и у Уједињеним нацијама.

Медијална помиритељска територија, на којој би требало рализовати пројекат указаће се Божијом промишљу, можда негде на граници између Србије и Албаније, можда баш у долини Белог Дрима, између планина Коритника и Паштрика.

Све остало препустимо Господу Богу!

За Иницијативну групу:

.........................................................
академик МСА ВОЈИСЛАВ ДЕВИЋ, професор урбанизма,
саветник Географског института САНУ "Јован Цвијић"
аутор идејног концепта СРБАЛБАНОПОЛИСА - АЛБАНСРБОПОЛИСА

Адреса:
Војислав Девић, Милоша Бајића 7, 21000 Нови Сад, СРБИЈА
Тел: 064.2213.256    E-mail: atelje_devic@yahoo.com
www.idobravoj.com

2.   ВИЗИЈА, МИСИЈА И ЦИЉЕВИ ПРОЈЕКТА

Сукоби и ратови који потресају планету Земљу нису потребни ни Богу ни човеку већ само одређеним групацијама, које профитирају на сукобу било економски, било одржањем или увећавањем своје политичке, религиозне, националне или војне моћи. Цена успеха и "напредовања" тих видљивих и невидљивих центара моћи, како нам то увек показује и доказује историја, кад–тад постаје Пирова и саморазарајућа победа, како за те групације, тако поготово, за завађене народе и за читаво човечанство. Преображење деструктивних енергија у конструктивне међу завађеним народима није могуће  постићи  никаквом  силом,  нити  изолацијом,  нити  за  кратко  време,  нити  на
читавој територији сукоба.

Геостратешки посматрано Европа има два добра пута за свој стабилан одрживи развој. Први је да следи пут Швајцарске тј. да својом неутралношћу држи равнотежу између азијских и америчких политичких и привредних центара моћи а други је да постане центар тј. интегративни фактор између азијских и америчких центара моћи. За оба ова пута Европа мора прво да се уцелини. Да би се уцелинила, постала јединствена у својим духовним, културним, природним, политичким, привредним и биолошким различитостима она мора да интегрише своје најстарије подручје, "прву Европу", источник европске писмености, урбаности и комуникативности а то је Србија, дакле територију  која је наизменично миленијумима била час угрожавана, рушена и спаљивана а час плански уређивана, насељавана и изграђивана од разних царстава и великих сила. Eвропа не може бити стабилна ако има на својој територији, на Балкану а у делу Србије, на Косову и Метохији, жариште сукоба које се, у сваком моменту, може дестабилизовати и разбуктати у рат широких размера.

Садашњи сукоб на тлу Косова и Метохије између Срба и Албанаца (Шћипетара) који су дошли са Кавказа, данашњи Азербејџан, под византијским војводом Ђорђом Манијаком на Сицилију 980. године а на српско тле 1043. траје са прекидима више векова и не може се разрешити мирним путем док се не разјасни и не разреши сукоб интереса српског и албанског народа. Чак и да су тачне теорије и претпоставке о Албанцима да су потомци аутохтоног Илирског племена Албанои (ту тврдњу да су Албанци потомци Илира у потпуности побија чињеница да су језици Илира припадали скупини кентум) сукоб интереса ова два народа  не може бити трајно разрешен никаквом силом, никаквим бомбардовањем НАТО пакта, никаквим мировним снагама КФОР-а, УНМИК-а, никаквим једностраним проглашењем независности. Овај сукоб могу окончати само државе Србија и Албанија а уз помоћ Европске заједнице, Руске федерације, САД-а и Уједињених нација.

У временима када Албанци по сваку цену желе, уз помоћ западних ментора да добију независност Косова и Метохије, тј. његово отцепљење од матице Србије како би остварили вековни сан о Великој Албанији држава Србија поред понуђених решења о суштинској или надзираној аутономији у оквиру граница државе Србије треба у договору са Албанијом да понуди и пројекат СРБАЛБАНОПОЛИСА, града помирења између Срба и Албанаца. Тиме ће се и својим држављанима и Европи и светској заједници показати и доказати да је упркос тачке кључања и превирања могуће заједничким снагама организовати, за почетак на једној ограниченој територији, заједнички суживот завађених у вери, нацији и култури.

Овај суживот може бити планиран и организован у једном новом специјално за то утемељеном граду. Овај град за нови заједнички живот Срба и Албанаца може се звати СРБАЛБАНОПОЛИС и АЛБАНСРБОПОЛИС или једноставно МИРГРАД.

Шта још треба да се деси међу Србима и Албанцима да би престали да се споре, мрзе, убијају и боре за примат које од њих старији на Балкану, кога има више и коме народу и којој држави припадају Косово и Метохија? Треба ли нам нови балкански рат и европски сукоб који може да се прошири на читаву планету? Ко је то жељан да се лије српска и албанска крв и за чији рачун и добит?

Може ли икад доћи до уједињења Срба и Албанаца?

Досадашња историја нам је показала да то није могуће.

Мишљење аутора је да до уједињења Срба и Албанаца у принципу може али ни не мора да дође, али је неопходно да дође до њиховог сусретања и помирења и управо такво помирење два народа предлаже се и нуди у овом урбанистичком мировном пројекту СРБАЛБАНОПОЛИСА-АЛБАНСРБОПОЛИСА на за то изабраној екстериторији.

Процена аутора и Иницијативне групе је да би ово био “посао столећа” како за Србе и за Албанце тако пре свих за Европу! Укратко речено, пројекат СРБАЛБАНОПОЛИСА промовише могућности заједничког суживота Срба и Албанаца у специјално за то планираном мултирелигиозном и мултикултурном екстериторијалном урбаном простору који омогућава истовремено заједнички суживот различитих у нацији, вери и култури а уз неодустајање од свога исконског идентитета.

Као доказ да овај град помирења није ни хир ни пролазна авантура у односима Срба и Албанаца, првенствено је потребно да матичне државе оба сукобљена народа, дакле Србија и Албанија одобре и гарантују специјалан екстериторијалан статус СРБАЛБАНОПОЛИСУ – АЛБАНСРБОПОЛИСУ а да мир, ред и организацију, у прелазном периоду, одржавају снаге и експерти Уједињених нација.

Уколико Срби и Албанци не буду имали пројекте са заједничким српско-албанским интересом (није довољна децентрализација власти и присуство КФОР-а, УНМИК-а, НАТО пакта, нити надзирана независност, нити суштинска аутономија, нити надзирана аутономија) отвориће се Пандорина кутија новог циклуса рата, крви и ужаса не само на Косову и Метохији. Највише ће опет страдати невини и Срби и Албанци. Коме то одговара и ко ће поново профитирати на новом српско-албанском рату?

3.   ЛОКАЦИЈА ЗА РЕАЛИЗАЦИЈУ ПРОЈЕКТА

По мишљењу аутора, једна од најбољих локација за изградњу СРБАЛБАНОПОЛИСА-АЛБАНСРБОПОЛИСА геополитички и геостратешки је негде у пограничном појасу између Србије и Албаније, можда баш у близини Призрена у долини Белог Дрима или на месту које заједнички изаберу Срби и Албанци, велике силе и Савет безбедности Уједињених нација..

Реализацијом пројекта СРБАЛБАНОПОЛИСА-АЛБАНСРБОПОЛИСА, по први пут у својој историји ова два народа довела би се у позицију да на једној ограниченој неутралној територији, остваре равноправно сусретање, помирење и равноправан суживот раличитих у нацији, вери и култури.

Слика 1.  Карта дела Балкана  са посебно наглашеним граничним положајем              између Србије и Албаније као потенцијалним простором за реализацију   СРБАЛБАНОПОЛИСА – АЛБАНСРБОПОЛИСА

Укупна минимална потребна површина земљишта за реализацију пројекта је око 900 хектара.
Основу за урбанистичко решење СРБАЛБАНОПОЛИСА, односно МИРГРАДА поредставља модел ОЛИМПИЈАПОЛИСА*, града ненасилног мира, који је прошао званичну селекцију на светском конгресу урбаниста у Белфасту, у Северној Ирској 1996. године.
(* Пројекат ОЛИМПИЈАПОЛИСА објављен је у тројезичној књизи "Пројекти толеранције – мондијализам, екуменизам и православље" у издању Словенског института, Нови Сад, 1996. стр. 134-139.).
Урбанистичко-архитектонски концепт предвиђа да централни мотив и чвориште читавог градског комплекса буде палата помирења Срба и Албанаца као и глобалне културе, тј. оно што спаја све људе на планети, а то су култура духа и тела (културне и спортске активности) у оквиру зелене површине парка помирења.

Палата помирења(1) пројектована је у складу са едукативно-мировном улогом која јој је намењена. Она естетски треба да представља симбиозу српских и албанских стилова градње, орнамената и пропорција. Унутрашњи садржај изложбених простора, сала за преговоре и договоре и културна догађања условљен је програмом српских и албанских историчара. Овај програм треба да представи историју сукоба и заједништва, рата и мира између ова два народа, конструктивне и деструктивне пројекте и догађаје од доласка Шћипетара под византијским војводом Ђорђом Манијаком са Сицилије на српско тле 1043. године до данас (Шћипетари су на Сицилију дошли 980. године са Кавказа – данашњи Азербејџан). Просветитељско-етички циљ ове пaлате помирења је да било који будући мали или велики сукоб између Срба и Албанаца буде разматран и разрешаван у њој, као и да свако ко прође кроз њу одистински схвати погубност и бесмисленост свих ратова, разарања и сукобљавања.

Слика 2. Идејни план идеалног зонинга СРБАЛБАНОПОЛИСА –АЛБАНСРБОПОЛИСА који ће се прилагођавати изабраној локацији
У парку помирења (2), у зеленом појасу око палате, планирани су спортски терени за тренинге и спортска такмичења као и мали технолошки парк савремених технологија и иновација.

У другом комунално-услужно-енергетском прстену(3), планирана су јавна-комунална предузећа, занатске радње, кафићи, кафане и енергетски колектори (ветрењаче, соларни колектори,..).

У трећем, пословно-стамбеном и туристичком прстену (4), планирано је породично, вишепородично и колективно становање за око 50.000 становника (пола Срба пола Албанаца) са пословним и туристичким просторима.

У четвртом, прстену културе и религије (5), планирани су специфични домови културе за културна и национална друштва и уметничке радионице као и религиозни објекти (храмови и гробља; за Србе православни храм а за Албанце џамија и римокатоличка црква, а ако буде и православних Албанаца онда и православни храм).

У петом, производном и пољопривредно-шумском прстену (6), планирани су еколошки индустријски производни погони, еколошка производња воћа и поврћа и шуме као биосферни омотач СРБАЛБАНОПОЛИСА-АЛБАНСРБОПОЛИСА.

Сви прстенови повезани су међусобно спиралним моторним саобраћајницама и пешачким алејама. Урбани простор Срба и Албанаца подељен је на специфичан начин тако да би се сви простори међусобно центрипетално уклапали и гравитационо закривљавали један према другоме.

Слика 3. Просторни концепт територијалне поделе српског и албанског дела града и идејно саобраћајно решење СРБАЛБАНОПОЛИСА - АЛБАНСРБОПОЛИСА
Хармонија суживота Срба и Албанаца остварује се управо уз помоћ урбанизованог простора по моделу равнотежне спиралне расподеле хармоније сфера-прстенова.

а) Према мишљењу аутора пројекта, СРБАЛБАНОПОЛИС-АЛБАНСРБОПОЛИС може се градити методом акционарства, или на неки други начин који би омогућио да тај град постане полигон за испољавање како воље Срба и Албанаца да бар на једној ограниченој територији живе у трајном миру тако и воље Европске заједнице, Руске федерације, САД-а и Уједињених нација да Косово и Метохија не буду више жариште сукоба међу великим силама.

б) Сви институцијални субјекти (Србија, Албанија, Европска заједница, Руска федерација, САД, Уједињене нације) били би потпуно независни правни субјекти, потписници повеље о оснивању СРБАЛБАНОПОЛИСА-АЛБАНСРБОПОЛИСА и гаранти његове трајне  безбедности а права и обавезе били би дефинисани Статутом СРБАЛБАНОПОЛИСА-АЛБАНСРБОПОЛИСА.

в) Неопходне заједничке функције СРБАЛБАНОПОЛИСА-АЛБАНСРБОПОЛИСА биле би у надлежности Координационог тела (састављеног од по једног члана-представника Србије, Албаније, Европске заједнице, Руске федерације, САД-а и Уједињених нација) које би водило рачуна о:

• Поштовању Статута СРБАЛБАНОПОЛИСА-АЛБАНСРБОПОЛИСА (Први члан статута је да ниједан становник СРБАЛБАНОПОЛИСА не може носити оружје и не може бити регрутован и позван у армију ни Србије ни Албаније),
• Поштовању просторног распореда намена, функција и активности свих становника и туриста,
• Кодексу понашања,
• Одржавању заједничких простора, и
• Безбедности СРБАЛБАНОПОЛИСА-АЛБАНСРБОПОЛИСА.

г) Реализацију пројекта водио би Конзорцијум за реализацију СРБАЛБАНОПОЛИСА-АЛБАНСРБОПОЛИСА састављен од утемељивача и задужбинара .

* Према ценама земљишта, пројектовања и изградње у Србији
** У укупној вредности инвестиције нису унети досадашњи трошкови аутора, Иницијативне групе и Агенције Крстић као и ауторска права Војислава Девића.

7. ИЗВОРИ ФИНАНСИРАЊА

Пројектом је предвиђено да сви утемељивачи (Србија, Албанија, Европска унија, Руска федерација, САД и Уједињене нације) финансирају трошкове куповине земљишта, изградње инфраструктуре, палате и парка помирења, комуналног и енергетског прстена, пољопривредно-шумског прстена  и  уређења  свих  заједничких  простора а да
корпорације, донатори и појединци финансирају изградњу пословно-стамбеног и туристичког прстена СРБАЛБАНОПОЛИСА-АЛБАНСРБОПОЛИСА.

Иако је цена реализације овог пројекта (између 1,3 и 2,6 милијарде евра)*, за многе потенцијалне утемељиваче наизглед велика, она може бити и нижа, јер је реално очекивати, да се уз одговарајући маркетинг пројекту као донатори прикључе:

• Власник земљишта (држава, црква или приватни власник), који би поклонио потребно земљиште,
•  Фондације,
•  Цркве
•  Банке,
•  Осигуравајуће компаније
•  Пројектантске фирме,
•  Грађевинске фирме,
•  Произвођачи грађевинског материјала и опреме,
•  Произвођачи еко-технологија
•  Хотелијери,  као и
•  Хришћани и исламци појединци,...

..... који би за допринос реализацији пројекта били трајно убележени у историјат овог јединственог града помирења.

Стога је предвиђено да се за финансијску реализацију пројекта оформи ФОНДАЦИЈА "СРБАЛБАНОПОЛИС – АЛБАНСРБОПОЛИС".

У сваком случају улагања од 1,3 до 2,6 милијарди евра у смиривање тензија, тј. у сопствену безбедност не би смело да буде никакав проблем, пре свих, за фондове Европске уније. Подсетимо се да трошкови око новог крова за фудбалски стадион Вембли износе преко милијарду евра. Ако Европа нема пара за изградњу СРБАЛБАНОПОЛИСА – АЛБАНСРБОПОЛИСА а има за покривање и реконструкцију спортских стадиона онда Европи није стало до мира на Косову и Метохији.

*   И на крају треба нагласити: Ма колико да је, на изглед, велика вредност инвестиције, она ипак чини знатно мање од 1 промила од износа који се годишње у свету издваја за наоружање и ратове!

• Овај МИРГРАД се не прави ни у једном већ постојећем насељу. Он се гради на потпуно новом, природном, невином терену који је неоптерећен историјом.
• У овом МИРГРАДУ ниједан народ неће бити у историјској предности као прводошао и први оснивач града. Оба конститутивна народа, и Срби и Албанци, биће истовремено и равноправно његови оснивачи и утемељитељи и насељеници.

• Мир и безбедност у овом МИРГРАДУ обезбеђиваће и његова екстериторијалност, он неће бити ни у саставу територије Републике Србије ни у саставу Републике Албаније. Мир, ред и организацију, у прелазном периоду, одржаваће снаге и експерти Уједињених нација, Европске заједнице, Руске федерације и САД.

• Становници МИРГРАДА могу постати они Срби и Албанци који добровољно, без ичијег притиска потпишу повељу о слободном настањивању СРБАЛБАНОПОЛИСА – АЛБАНСРБОПОЛИСА којом потврђују и пристају на правила понашања, живљења и стварања у том граду:

• Одрицање од употребе оружја тј. да ниједан становник МИРГРАДА не може носити оружје нити га употребљавати ни за српску ни за албанску ни за било чију страну.
• Пристанак на Повељу о људским правима Уједињених нација.
• Пристанак на Европску Повељу о фундаменталним правима.
• Неодустајање од свог националног, религиозног и културног идентитета.

• Урбанистичко-архитектонски концепт предвиђа да централни мотив и чвориште читавог градског комплекса буде палата помирења Срба и Албанаца као и глобалне културе, тј. оно што спаја све људе на планети, а то су култура духа и тела (културне и спортске активности) у оквиру зелене површине парка помирења.
• МИРГРАД је уједно и ЕКОПОЛИС јер се планира, пројектује и гради према правилима биоурбанизма и биоархитектуре. Гради се на здравим месту од здравих природних материјала а читав град се планира и као енергетски одржив са максималним коришћењем сунчеве енергије, ветра, биогаса, топлотних пумпи и свих савремених технолошких открића која штите животну средину. Тиме СРБАЛБАНОПОЛИС – АЛБАНСРБОПОЛИС постаје и огледни еколошки одрживи град.
• Хармонија суживота Срба и Албанаца остварује се управо уз помоћ урбанизованог простора по моделу равнотежне спиралне расподеле хармоније сфера-прстенова. Кретањем било којом авенијом, булеваром или улицом становници и посетиоци СРБАЛБАНОПОЛИСА – АЛБАНСРБОПОЛИСА крећу се кроз различите српске и албанске просторне обрасце, амбијенте и стилове архитектуре.
• Да би се охрабрили први становници овога МИРГРАДА биће им омогућено првих 5 до 10 година ослобађање од пореза као и друге бенефиције и привилегије социјалног, здравственог, пензијског и породичног нивоа, јер ће град имати и статус слободне бесцаринске зоне и статус мировног УН ПОЛИСА и мировног ЕВРО ПОЛИСА.

Шест месеци пре препочетка НАТО бомбардовања (7. октобар 1998.) архитекта Девић је послао идејни концепт СРБАЛБАНОПОЛИСА, града суживота, толеранције и помирења између Срба и Албанаца у 21. веку. домаћим медијима и мировним институцијама у свету.  Медији су држали пројекат под ембаргом више од две године. Из света су за овај пројекат добијене подршке из Енглеске и Русије. “Политика” је објавила прву и последњу вест о постојању овога мировног пројекта тек у новогодишњем броју 30. и 31. децембар 2000, 1. и 2. јануар 2001.

Године 2002. овај пројекат је објављен као чеворојезична брошура (на српском, енглеском, француском и немачком језику) “СРБАЛБАНОПОЛИС – град помирења 21. века” у издању “Прометеја” из Новог Сада, а са рецензијама угледних колега из урбанистичке струке, госп. Бранка Бојовића, саветника у ИАУС-у и проф. др Миодрага Ралевића, председника Удружења урбаниста Србије.

Рецензија Бранка Бојовића, архитекта, стручног саветника у Институту за архитектуру и урбанизам Србије (Београд, децембар 1999.)

"Идеја мог млађег колеге господина Војислава Девића о Србалбанополису  чини ми се интересантном и могућом за остварење. Разлог за такво процењивање ове идеје је навод, у најкраћем.
Двадесети век који се сасвим приближио крају мислим да је био век великих националних и идеолошких сукоба, највећих у историји човечанства. Истовремено, двадесети век је нама који много памтимо показао да је борба људи и народа за животни простор сталнија, упорнија и јача од других врста људских сукоба, па и идеолошких сукоба. Сукоб Срба и Албанаца је управо сукоб око животног простора који траје већ више векова и који се убрзава у последњих око 150 година добијајући крајње драматичан облик.
Помирење људи уопште, па и Срба и Албанаца, гледано хуманистички, неизбежно је. Ако је помирење Срба и Албанаца потребно, а потребно је, и ако је то помирење уопште могуће оно ће најпре бити могуће у неком облику урбаног простора који самом својом природом намеће ограничења и толеранцију, у простору у коме је свако појединачно људско право и слобода условљено и ограничено истим правом и слободама других. У том смислу идеја Србалбанополиса господина Војислава Девића добија пуну вредност и то је разлог због кога ту идеју подржавам."

Извод из Мишљења и подршке доц. др Миодрага Ралевића, д.и.а. председника Удружења урбаниста Србије идеји остварења СРБАЛБАНОПОЛИСА, града помирења сукобљених народа (Београд, јануар 2000.)

"Идеја «МИРГРАДА» коју нам нуди уважени колега проф. арх. Војислав Девић у свом зачетку и концепту у целини носи у себи универзалне и трајне вредности због којих је настала и којима тежи целокупна урбана култура како у садашњости тако и у будућности.
Универзалност «МИРГРАДА» превазилази идеју његовог настајања као «СРБАЛБАНОПОЛИСА» или «АЛБАНСРБОПОЛИСА», (града помирења ова два сукобљена народа), већ добија нову поруку, коју треба уградити у све концепте, моделе и постојеће градове као основној циљној вредности којој треба да тежи (будућа) урбана култура у будућности.
Основна вредност поруке «МИРГРАДА» је усмерена ка грађењу мултиетничких урбаних средина као заједничке симбиозе оног што нуде њени житељи из својих изворних традиционалних (духовно-етнолошких) образаца живљења, а никако њихово "анулирање, заобилажење или негирање" ради устоличења нечег потпуно новог, што би изазвало "одбијање" заједница које би живеле у таквом граду.
Практично употребљиво и у стварности остварљиво из модела «МИРГРАДА» је његово постепено "стварање" од садашњег тренутка тако што ће се народи упућивати да поштују цивилизацијска добра из других етно-заједница, са којима деле исти простор, затим да граде заједничке просторе за живљење и становање, рад и производњу и тако изврше умрежавање комунално услужних система у заједничко интеграционо језгро које ће их повезати. И на крају као круна свог заједничког живота је формирање храма-палате посвећене оствареном помирењу у њиховим заједнички оствареним вредностима и предностима заједничког живота."

Од иностраних релевантних фактора мишљење о пројекту изразили су:

Бертран Расел мировна фондација из Нотингема, Велике Британије (фебруар 1999.) и

Међународни комитет за мир и разоружање на морима и океанима из Москве, Руске федерације (фебруар 1999.).

Оба дописа могу се видети на сајту www.idobravoj.com  под SRBALBANOPOLIS.

10. О АУТОРУ ПРОЈЕКТА

Рођен 1952. године у Новом Саду. Дипломирао на урбанистичком смеру Архитектонског факултета у Београду 1977 године. Специјализирао урбанизам на Универзитету ПАРИЗ VIII у Сен-Денију 1982/3 године. Изабран у звање професора на Међународној словенској академији наука, образовања и уметности у Москви 1995 године. Одликован медаљом Новог века «Ко је ко» 2000 године за «изузетна достигнућа која су обележила наше животе у многим пољима» од стране Бароновог института «Ко је ко» из Калифорније, САД. 2005. године изабран у звање саветника Географског института САНУ "Јован Цвијић" у Београду..

Истраживач,  теоретичар и практичар просторног планирања, урбанизма, архитектуре, заштите градоградитељског наслеђа, екологије, футурологије и геостратешких пројеката. Учесник на више десетина стручних и научних симпозијума српског, југословенског, европског и светског нивоа са својим ауторским рефератима. Сарадник и аутор неколико десетина урбанистичких планова и пројеката. Аутор већег броја чланака објављених у стручној и дневној штампи. Аутор књига: Пројекти толеранције-мондијализам, екуменизам и православље, 1996. (тројезична); Прикривено име и непознати урбанолошки родопис Новог Сада, 1997.; Може ли земљотрес угрозити сигурност Новог Сада?, 1998.; Етичко-еколошка посланица колегама архитектама и урбанистима III миленијума, 1999. (петојезична, награђена на Урбанистичком салону у Нишу исте године) и Србалбанополис-град помирења XXI века, 2002. (четворојезична); Идејни концепт Храма свехришћанског сусретања и помирења Св-Јован Крститељ, 2003. (двојезична). Аутор карата: Карте културних добара Војводине, 2002. (на српском и енглеском; Културно-историјске карте Сремских Карловаца, 2003. (двојезична, српско-енглеска); Културно-историјске ауто карте двораца Војводине, 2004. (двојезична, српско-енглеска); Културно-историјско-географске карте Света Фрушка гора 2005. (двојезична српско-енглеска); Инфо карте добра Војводине и Новог Сада 2005. (двојезична српско-енглеска); Инфо карте добара Новог Сада, Београда, АП Војводине и Републике Србије 2006. (двојезична српско-енглеска).

Заштитар новосадских тргова, гробаља и цркава. Борац за екологију и творац идеја биополиса-модела здравог, хармоничног и пожељног града, олимпијаполиса-уравнотеженог града ненасилног мира, мудраполиса-заветног града печата са толеришућим баријерама, аскетополиса-стратегије самооганичавања града, Екуменских конака крај светилишта Марија Снежна на Текијама, стратегије преживљавања градова у XXI веку, Фрушке Горе као треће Свете Горе и других.

Члан: 

• Друштва архитеката Новог Сада
• Удружења урбаниста Србије
• Удружења примењених уметника и дизајнера Војводине
• Словенског института у Новом Саду
• Европског института за истраживање древних Словена у Лондону
• Међународне Словенске Академије наука, културе и уметности у Москви

Слика 4.  Аутор СРБАЛБАНОПОЛИСА – АЛБАНСРБОПОЛИСА Војислав Д. Девић