|
ПОЗИВ ЗА УЧЕШЋЕ У ПРОЈЕКТУ
СРБАЛБАНОПОЛИС - АЛБАНСРБОПОЛИС*, ©copyright, сва права задржава аутор Војислав Д. Девић
АУТОР ПРОЈЕКТА ВОЈИСЛАВ Д. ДЕВИЋ, НОВИ САД, СРБИЈА
НОВИ САД, 1991. - 2007.
1. УВОДНЕ НАПОМЕНЕ Позив за учешће у пројекту СРБАЛБАНОПОЛИС - АЛБАНСРБОПОЛИС, ГРАД ПОМИРЕЊА 21. ВЕКА ИЗМЕЂУ СРБА И АЛБАНАЦА намењен је: Као утемељивачима: Србији и Албанији, Европској заједници, Руској федерацији и САД-у и Уједињеним нацијама, Као великим донаторима-задужбинарима: државама, унијама, федерацијама, компанијама, црквама, хуманитарним удружењима, Као донаторима: свим Србима, Албанцима и другим појединцима добре воље различитих националности. Да пројекат не би остао само једна утопија, довољно је да га подржи, за почетак, само једна држава Европске заједнице, влада једне европске државе, једна хришћанска црква, једна исламска заједница, један краљ или престолонаследник, или један мецена-добротвор, који би озбиљно стао иза овог пројекта и потпомогао његово даље лобирање у Србији, Албанији, Европској заједници, САД-у, Руској федерацији и у Уједињеним нацијама. Медијална помиритељска територија, на којој би требало рализовати пројекат указаће се Божијом промишљу, можда негде на граници између Србије и Албаније, можда баш у долини Белог Дрима, између планина Коритника и Паштрика. Све остало препустимо Господу Богу!
За Иницијативну групу: .........................................................
Адреса:
2. ВИЗИЈА, МИСИЈА И ЦИЉЕВИ ПРОЈЕКТА Геостратешки посматрано Европа има два добра пута за свој стабилан одрживи развој. Први је да следи пут Швајцарске тј. да својом неутралношћу држи равнотежу између азијских и америчких политичких и привредних центара моћи а други је да постане центар тј. интегративни фактор између азијских и америчких центара моћи. За оба ова пута Европа мора прво да се уцелини. Да би се уцелинила, постала јединствена у својим духовним, културним, природним, политичким, привредним и биолошким различитостима она мора да интегрише своје најстарије подручје, "прву Европу", источник европске писмености, урбаности и комуникативности а то је Србија, дакле територију која је наизменично миленијумима била час угрожавана, рушена и спаљивана а час плански уређивана, насељавана и изграђивана од разних царстава и великих сила. Eвропа не може бити стабилна ако има на својој територији, на Балкану а у делу Србије, на Косову и Метохији, жариште сукоба које се, у сваком моменту, може дестабилизовати и разбуктати у рат широких размера. Садашњи сукоб на тлу Косова и Метохије између Срба и Албанаца (Шћипетара) који су дошли са Кавказа, данашњи Азербејџан, под византијским војводом Ђорђом Манијаком на Сицилију 980. године а на српско тле 1043. траје са прекидима више векова и не може се разрешити мирним путем док се не разјасни и не разреши сукоб интереса српског и албанског народа. Чак и да су тачне теорије и претпоставке о Албанцима да су потомци аутохтоног Илирског племена Албанои (ту тврдњу да су Албанци потомци Илира у потпуности побија чињеница да су језици Илира припадали скупини кентум) сукоб интереса ова два народа не може бити трајно разрешен никаквом силом, никаквим бомбардовањем НАТО пакта, никаквим мировним снагама КФОР-а, УНМИК-а, никаквим једностраним проглашењем независности. Овај сукоб могу окончати само државе Србија и Албанија а уз помоћ Европске заједнице, Руске федерације, САД-а и Уједињених нација. У временима када Албанци по сваку цену желе, уз помоћ западних ментора да добију независност Косова и Метохије, тј. његово отцепљење од матице Србије како би остварили вековни сан о Великој Албанији држава Србија поред понуђених решења о суштинској или надзираној аутономији у оквиру граница државе Србије треба у договору са Албанијом да понуди и пројекат СРБАЛБАНОПОЛИСА, града помирења између Срба и Албанаца. Тиме ће се и својим држављанима и Европи и светској заједници показати и доказати да је упркос тачке кључања и превирања могуће заједничким снагама организовати, за почетак на једној ограниченој територији, заједнички суживот завађених у вери, нацији и култури. Овај суживот може бити планиран и организован у једном новом специјално за то утемељеном граду. Овај град за нови заједнички живот Срба и Албанаца може се звати СРБАЛБАНОПОЛИС и АЛБАНСРБОПОЛИС или једноставно МИРГРАД. Може ли икад доћи до уједињења Срба и Албанаца? Досадашња историја нам је показала да то није могуће. Мишљење аутора је да до уједињења Срба и Албанаца у принципу може али ни не мора да дође, али је неопходно да дође до њиховог сусретања и помирења и управо такво помирење два народа предлаже се и нуди у овом урбанистичком мировном пројекту СРБАЛБАНОПОЛИСА-АЛБАНСРБОПОЛИСА на за то изабраној екстериторији. Процена аутора и Иницијативне групе је да би ово био “посао столећа” како за Србе и за Албанце тако пре свих за Европу! Укратко речено, пројекат СРБАЛБАНОПОЛИСА промовише могућности заједничког суживота Срба и Албанаца у специјално за то планираном мултирелигиозном и мултикултурном екстериторијалном урбаном простору који омогућава истовремено заједнички суживот различитих у нацији, вери и култури а уз неодустајање од свога исконског идентитета. Као доказ да овај град помирења није ни хир ни пролазна авантура у односима Срба и Албанаца, првенствено је потребно да матичне државе оба сукобљена народа, дакле Србија и Албанија одобре и гарантују специјалан екстериторијалан статус СРБАЛБАНОПОЛИСУ – АЛБАНСРБОПОЛИСУ а да мир, ред и организацију, у прелазном периоду, одржавају снаге и експерти Уједињених нација. Уколико Срби и Албанци не буду имали пројекте са заједничким српско-албанским интересом (није довољна децентрализација власти и присуство КФОР-а, УНМИК-а, НАТО пакта, нити надзирана независност, нити суштинска аутономија, нити надзирана аутономија) отвориће се Пандорина кутија новог циклуса рата, крви и ужаса не само на Косову и Метохији. Највише ће опет страдати невини и Срби и Албанци. Коме то одговара и ко ће поново профитирати на новом српско-албанском рату?
3. ЛОКАЦИЈА ЗА РЕАЛИЗАЦИЈУ ПРОЈЕКТА По мишљењу аутора, једна од најбољих локација за изградњу СРБАЛБАНОПОЛИСА-АЛБАНСРБОПОЛИСА геополитички и геостратешки је негде у пограничном појасу између Србије и Албаније, можда баш у близини Призрена у долини Белог Дрима или на месту које заједнички изаберу Срби и Албанци, велике силе и Савет безбедности Уједињених нација.. Слика 1. Карта дела Балкана са посебно наглашеним граничним положајем између Србије и Албаније као потенцијалним простором за реализацију СРБАЛБАНОПОЛИСА – АЛБАНСРБОПОЛИСА 4. УРБАНИСТИЧКО-АРХИТЕКТОНСКИ КОНЦЕПТ Укупна минимална потребна површина земљишта за реализацију пројекта је око 900 хектара. Палата помирења(1) пројектована је у складу са едукативно-мировном улогом која јој је намењена. Она естетски треба да представља симбиозу српских и албанских стилова градње, орнамената и пропорција. Унутрашњи садржај изложбених простора, сала за преговоре и договоре и културна догађања условљен је програмом српских и албанских историчара. Овај програм треба да представи историју сукоба и заједништва, рата и мира између ова два народа, конструктивне и деструктивне пројекте и догађаје од доласка Шћипетара под византијским војводом Ђорђом Манијаком са Сицилије на српско тле 1043. године до данас (Шћипетари су на Сицилију дошли 980. године са Кавказа – данашњи Азербејџан). Просветитељско-етички циљ ове пaлате помирења је да било који будући мали или велики сукоб између Срба и Албанаца буде разматран и разрешаван у њој, као и да свако ко прође кроз њу одистински схвати погубност и бесмисленост свих ратова, разарања и сукобљавања. У другом комунално-услужно-енергетском прстену(3), планирана су јавна-комунална предузећа, занатске радње, кафићи, кафане и енергетски колектори (ветрењаче, соларни колектори,..). У трећем, пословно-стамбеном и туристичком прстену (4), планирано је породично, вишепородично и колективно становање за око 50.000 становника (пола Срба пола Албанаца) са пословним и туристичким просторима. У четвртом, прстену културе и религије (5), планирани су специфични домови културе за културна и национална друштва и уметничке радионице као и религиозни објекти (храмови и гробља; за Србе православни храм а за Албанце џамија и римокатоличка црква, а ако буде и православних Албанаца онда и православни храм). У петом, производном и пољопривредно-шумском прстену (6), планирани су еколошки индустријски производни погони, еколошка производња воћа и поврћа и шуме као биосферни омотач СРБАЛБАНОПОЛИСА-АЛБАНСРБОПОЛИСА. Сви прстенови повезани су међусобно спиралним моторним саобраћајницама и пешачким алејама. Урбани простор Срба и Албанаца подељен је на специфичан начин тако да би се сви простори међусобно центрипетално уклапали и гравитационо закривљавали један према другоме. 5. ОРГАНИЗАЦИОНИ АСПЕКТИ
а) Према мишљењу аутора пројекта, СРБАЛБАНОПОЛИС-АЛБАНСРБОПОЛИС може се градити методом акционарства, или на неки други начин који би омогућио да тај град постане полигон за испољавање како воље Срба и Албанаца да бар на једној ограниченој територији живе у трајном миру тако и воље Европске заједнице, Руске федерације, САД-а и Уједињених нација да Косово и Метохија не буду више жариште сукоба међу великим силама. б) Сви институцијални субјекти (Србија, Албанија, Европска заједница, Руска федерација, САД, Уједињене нације) били би потпуно независни правни субјекти, потписници повеље о оснивању СРБАЛБАНОПОЛИСА-АЛБАНСРБОПОЛИСА и гаранти његове трајне безбедности а права и обавезе били би дефинисани Статутом СРБАЛБАНОПОЛИСА-АЛБАНСРБОПОЛИСА. в) Неопходне заједничке функције СРБАЛБАНОПОЛИСА-АЛБАНСРБОПОЛИСА биле би у надлежности Координационог тела (састављеног од по једног члана-представника Србије, Албаније, Европске заједнице, Руске федерације, САД-а и Уједињених нација) које би водило рачуна о:
г) Реализацију пројекта водио би Конзорцијум за реализацију СРБАЛБАНОПОЛИСА-АЛБАНСРБОПОЛИСА састављен од утемељивача и задужбинара . 6. ОРИЈЕНТАЦИОНА ВРЕДНОСТ ИНВЕСТИЦИЈЕ *
* Према ценама земљишта, пројектовања и изградње у Србији
7. ИЗВОРИ ФИНАНСИРАЊА Пројектом је предвиђено да сви утемељивачи (Србија, Албанија, Европска унија, Руска федерација, САД и Уједињене нације) финансирају трошкове куповине земљишта, изградње инфраструктуре, палате и парка помирења, комуналног и енергетског прстена, пољопривредно-шумског прстена и уређења свих заједничких простора а да Иако је цена реализације овог пројекта (између 1,3 и 2,6 милијарде евра)*, за многе потенцијалне утемељиваче наизглед велика, она може бити и нижа, јер је реално очекивати, да се уз одговарајући маркетинг пројекту као донатори прикључе:
..... који би за допринос реализацији пројекта били трајно убележени у историјат овог јединственог града помирења. Стога је предвиђено да се за финансијску реализацију пројекта оформи ФОНДАЦИЈА "СРБАЛБАНОПОЛИС – АЛБАНСРБОПОЛИС". У сваком случају улагања од 1,3 до 2,6 милијарди евра у смиривање тензија, тј. у сопствену безбедност не би смело да буде никакав проблем, пре свих, за фондове Европске уније. Подсетимо се да трошкови око новог крова за фудбалски стадион Вембли износе преко милијарду евра. Ако Европа нема пара за изградњу СРБАЛБАНОПОЛИСА – АЛБАНСРБОПОЛИСА а има за покривање и реконструкцију спортских стадиона онда Европи није стало до мира на Косову и Метохији.
* И на крају треба нагласити: Ма колико да је, на изглед, велика вредност инвестиције, она ипак чини знатно мање од 1 промила од износа који се годишње у свету издваја за наоружање и ратове! 8. ПО ЧЕМУ ЈЕ ПРОЈЕКАТ СРБАЛБАНОПОЛИСА – АЛБАНСРБОПОЛИСА – МИРГРАДА ЈЕДИНСТВЕН У СВЕТУ И ПО ЧЕМУ СЕ РАЗЛИКУЈЕ ОД СВИХ ОСТАЛИХ ПРОЈЕКАТА
9. МИШЉЕЊА АНКЕТИРАНИХ
Године 2002. овај пројекат је објављен као чеворојезична брошура (на српском, енглеском, француском и немачком језику) “СРБАЛБАНОПОЛИС – град помирења 21. века” у издању “Прометеја” из Новог Сада, а са рецензијама угледних колега из урбанистичке струке, госп. Бранка Бојовића, саветника у ИАУС-у и проф. др Миодрага Ралевића, председника Удружења урбаниста Србије. Рецензија Бранка Бојовића, архитекта, стручног саветника у Институту за архитектуру и урбанизам Србије (Београд, децембар 1999.) "Идеја мог млађег колеге господина Војислава Девића о Србалбанополису чини ми се интересантном и могућом за остварење. Разлог за такво процењивање ове идеје је навод, у најкраћем.
Извод из Мишљења и подршке доц. др Миодрага Ралевића, д.и.а. председника Удружења урбаниста Србије идеји остварења СРБАЛБАНОПОЛИСА, града помирења сукобљених народа (Београд, јануар 2000.) "Идеја «МИРГРАДА» коју нам нуди уважени колега проф. арх. Војислав Девић у свом зачетку и концепту у целини носи у себи универзалне и трајне вредности због којих је настала и којима тежи целокупна урбана култура како у садашњости тако и у будућности. Од иностраних релевантних фактора мишљење о пројекту изразили су: Бертран Расел мировна фондација из Нотингема, Велике Британије (фебруар 1999.) и Међународни комитет за мир и разоружање на морима и океанима из Москве, Руске федерације (фебруар 1999.). Оба дописа могу се видети на сајту www.idobravoj.com под SRBALBANOPOLIS.
10. О АУТОРУ ПРОЈЕКТА Рођен 1952. године у Новом Саду. Дипломирао на урбанистичком смеру Архитектонског факултета у Београду 1977 године. Специјализирао урбанизам на Универзитету ПАРИЗ VIII у Сен-Денију 1982/3 године. Изабран у звање професора на Међународној словенској академији наука, образовања и уметности у Москви 1995 године. Одликован медаљом Новог века «Ко је ко» 2000 године за «изузетна достигнућа која су обележила наше животе у многим пољима» од стране Бароновог института «Ко је ко» из Калифорније, САД. 2005. године изабран у звање саветника Географског института САНУ "Јован Цвијић" у Београду.. Истраживач, теоретичар и практичар просторног планирања, урбанизма, архитектуре, заштите градоградитељског наслеђа, екологије, футурологије и геостратешких пројеката. Учесник на више десетина стручних и научних симпозијума српског, југословенског, европског и светског нивоа са својим ауторским рефератима. Сарадник и аутор неколико десетина урбанистичких планова и пројеката. Аутор већег броја чланака објављених у стручној и дневној штампи. Аутор књига: Пројекти толеранције-мондијализам, екуменизам и православље, 1996. (тројезична); Прикривено име и непознати урбанолошки родопис Новог Сада, 1997.; Може ли земљотрес угрозити сигурност Новог Сада?, 1998.; Етичко-еколошка посланица колегама архитектама и урбанистима III миленијума, 1999. (петојезична, награђена на Урбанистичком салону у Нишу исте године) и Србалбанополис-град помирења XXI века, 2002. (четворојезична); Идејни концепт Храма свехришћанског сусретања и помирења Св-Јован Крститељ, 2003. (двојезична). Аутор карата: Карте културних добара Војводине, 2002. (на српском и енглеском; Културно-историјске карте Сремских Карловаца, 2003. (двојезична, српско-енглеска); Културно-историјске ауто карте двораца Војводине, 2004. (двојезична, српско-енглеска); Културно-историјско-географске карте Света Фрушка гора 2005. (двојезична српско-енглеска); Инфо карте добра Војводине и Новог Сада 2005. (двојезична српско-енглеска); Инфо карте добара Новог Сада, Београда, АП Војводине и Републике Србије 2006. (двојезична српско-енглеска). Заштитар новосадских тргова, гробаља и цркава. Борац за екологију и творац идеја биополиса-модела здравог, хармоничног и пожељног града, олимпијаполиса-уравнотеженог града ненасилног мира, мудраполиса-заветног града печата са толеришућим баријерама, аскетополиса-стратегије самооганичавања града, Екуменских конака крај светилишта Марија Снежна на Текијама, стратегије преживљавања градова у XXI веку, Фрушке Горе као треће Свете Горе и других. Члан:
Слика 4. Аутор СРБАЛБАНОПОЛИСА – АЛБАНСРБОПОЛИСА Војислав Д. Девић
|
||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||